Zavisnost je oblik preterane vezanosti, uslovljene psihološkom ili biološkom potrebom zbog koje postepeno dolazi do negativnih posledica.Kod bolesti zavisnosti osoba nema kontrolu nad ponašanjem vezanim za konkretno ponašanje ili korišćenje psihoaktivne supstance. Zavisnosti se dele na bihejvioralne, odnosno one koje se odnose na ponašanje i hemijske. Patološko korišćenje interneta spadalo bi u bihejvioralne bolesti zavisnosti. Prekomerno korišćenje društvenih mreža spada u grupu zavisnosti od kompjutera ili mobilnog telefona koja obuhvata i zavisnost od video igara i pretraživanja različitih sadržaja na internetu.
Važne činjenice koje su vezane za Internet i patološko korišćenje interneta je da je „zavisnost od interneta“ novo psihijatrijsko oboljenje, da internet sam po sebi ima visok potencijal za razvijanje zavisnosti, da se beleži porast dijagnostikovanih slučajeva, a posledice bolesti su ozbiljne ukoliko se zavisnost ne prepozna na vreme.
Uzroci razvijanja ove vrste zavisnosti su brojni i postoje brojne teorije. Kod svih zavisnosti postoje tri osnovna faktora a to su faktor čovek, faktor sredina i faktor supstanca, odnosno u ovom slučaju ponašanje. Postoje osobe koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj bolesti zavisnosti uopšte. Prema studiji iz 2006. pod naslovom „Neurobiologija zavisnosti od supstanci i ponašanja“ objavljenoj u CNS Spectrums neki ljudi su predisponirani na zavisnost od interneta zbog nedostatka dopamina i serotonina. Zavisnici od interneta imaju niže nivoe dopamina i serotonina u poređenju sa opštom populacijom i to bi moglo objasniti angažovanje u rizičnom ponašanju zavisnosti kako bi se postigao ugodan odgovor. Najvažniji faktor koji ističemo je faktor sredine jer je komuniciranje putem interneta postalo obavezno. Sam internet ima veliki adiktivni kapacitet jer omogućava brzo i jeftino zadovoljavanje najrazličitijih potreba na virtuelnom nivou a sami sadržaji i video igre su pravljeni tako da brzo privlače pažnju. Takođe, internet omogućava anonimnost i prvljenje različitih profila, što osobama smanjuje neprijatnost tokom komunikacija ali u isto vreme značajno ili skoro potpuno narušava njen kvalitet. Još jedan društveni faktor koji doprinosi razvoju zavisnosti od interneta uključuje izloženost reklamama za internet igre i dostupnost računarskih kafića, prema članku Sulki Chunga, Jaekioung Leea i Hae Kook Leea iz 2019. objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje . Štaviše, rano izlaganje upotrebi supstanci povećava rizik od zavisnosti kasnije u životu. Slično tome, rani pristup internetu predstavlja zabrinutost koja može dovesti do povećanog rizika od zavisnosti od interneta.
Oštećenja koja mogu nastati u telu i psihičkom funkcionisanju zavisnika od interneta, vrlo su slična, a pojedina, čak identična onim poremećajima i oštećenjima koje se sreću kod zavisnosti od psihaktivnih supstanci- i jedno i drugo prourokuje žudnju, povećavaju toleranciju, izazivaju apstinencijalni sindrom i imaju visok potencijal ka recidivu.(Mladenović I,Lažetic G.2018)
Posledice upotrebe korišćenja interneta su Strukturne promene mozga: Kompulzivna upotreba interneta može fizički da promeni strukturu mozga. Zavisnost od interneta utiče na sivu i belu materiju u predelima prefrontalnih regiona mozga koji su povezani sa pamćenjem detalja, planiranjem, rasponom pažnje i određivanjem prioriteta zadataka. Teorijski model i pregled neuropsiholoških i neuroimadžing nalaza objavljenih na Frontiers in Human Neuroscience 2014. sugerišu da zavisnost od interneta smanjuje procese prefrontalne kontrole pojedinca i može biti povezana sa gubitkom kontrole nad korišćenjem interneta.
Fizički simptomi zavisnosti od interneta uključuju:
- Bol u leđima ili ramenu
- Glavobolje
- Problemi sa vidom
- Nesanica
- Nedostatak odgovarajuće higijene
- Loša ishrana
- Nenamerno povećanje ili gubitak težine
Emocionalni simptomi zavisnosti od interneta uključuju:
- Anksioznost
- Depresija
- Povećana razdražljivost
- Izolacija
- Osećaj krivice
- Izbegavanje rada
- Osećaj euforije pri korišćenju računara
Kod nas postoji veoma blagi trend povećanja učestalosti javljanja psihijatru radi zavisnosti od interneta, što je verovatno rezultat slabe informisanosti populacije, trenda da se pojava “normalizuje” I minimiziranja problema kako od osobe koja je zavisnik, tako i od članova porodice.
Prvi znaci prepoznavanja zavisnosti su ukoliko neko vreme provedete u drugim aktivnostima javlja se apstinencijalna kriza u vidu napetosti, nervoze iIi jake želje da se koristi internet.
Treba posumnjati na zavisnost od interneta ukoliko osoba duže vreme provodi previše vremena na društvenim mrežama, igrajući igrice ili “surfujući” pri čemu postepeno zanemaruje druge aktivnosti, porodične, profesionalne obaveze, rekreaciju, druženje, posao, školske aktivnosti ili svoje zdravstveno stanje.
Osoba treba da se javi na pregled kod psihijatra ukoliko ima utisak da previše vremena provodi na internetu, zanemarujući obaveze i druge aktivnosti, a pokušavala je da vreme provedeno na internetu smanji, pri čemu joj to nije uspelo. Dalju procenu stanja treba prepustiti stručnjaku.
Grant, J., E., J. A. Brewer, M. N. Potenza, (2006) “Neurobiology of Substance and Behavioral Addictions.” CNS Spectrums 11(12):924-30.
Chung S., Lee,J.,Kook H.(2019) „Personal Factors, Internet Characteristics, and Environmental Factors Contributing to Adolescent Internet Addiction: A Public Health Perspective“. National Libary of medicine
Alavi,S., Maracy, M.,(2011) The effect of psychiatric symptoms on the internet addiction disorder in Isfahan’s University students: National Libary of medicine