Korišćenje određenih sadržaja na Internetu, a naročito društvenih mreža može dovesti do psihičke zavisnosti obzirom da utiče na stvaranje dopamina. Dopamin je neurotransmiter koji je zadužen za dobro raspoloženje, a brojna istraživanja potvrdila su da korišćenje društvenih mreža utiče na povećano lučenje dopamina u organizmu što dovodi do zavisnosti. U osnovi razvoja bolesti zavisnosti je ponavljanje određenje radnje radi ponovnog postizanja zadovoljstva. Organizam se vremenom navikava da vršenjem radnji koje dovode do snažne stimulacije centara za nagradu, ponovo postiže osećanje sreće i time se začarani krug bolesti zavisnosti brzo uspostavlja.
Korišćenje društvenih mreža kao mehanizam za ublažavanje stresa, usamljenosti ili depresije takođe može ukazivati na problem. Upotreba društvenih mreža ovim ljudima daje stalne nagrade koje ne dobijaju u realnom životu, pa se sve više uključuju u virtuelne aktivnosti. Kompulzivno korišćenje društvenih mreža podstiče društvenu izolaciju. Obzirom da korišćenje društevih mreža stvara dopamin, ljudi pribegavaju ovom zadovoljstvu što može dovesti do međuljudskih problema kao što je ignorisanje odnosa u ralnom životu ili zanemarivanje obaveza.
Centri za nagrađivanje u mozgu su najaktivniji kada ljudi govore o sebi. Obzirom da društvene mreže služe isticanju nečijeg života, ljudi govore o sebi znatno više nego u realnom svetu. Kada osoba objavi sliku na društvenim mrežama može dobiti pozitivnu duštvenu povratnu informaciju, koja podstiče mozak na lučenje dopamina, nagrađujući takvo ponašanje i održavajući naviku korišćenja društvenih mreža.
Dario J. Kuss i drugi istraživači klasifikovali su preteranu upotrebu društvenih mreža kao zavisnost ako postoje sledeći simptomi:
– Zanemarivanje realnog života
– Tolerancija
– Mentalna preokupacija
– Eskapizam
– Iskustva koja utiču na promenu raspoloženja
– Prikrivanje zavisničkog ponašanja
Ekcesivno korišćenje interneta sa sobom nosi niz posledica kao što su slabija pažnja, nedostatak koncentracije, lošiji san kao i otežano pamćenje. Takođe, sve češće se anksiozna i depresivna simptomatologija sreće kod ljudi koji prekomerno koriste društvene mreže. Kako korišćenje interneta ne bi ostavilo negativne posledice po pojedinca, važno je ograničiti vreme provedeno na telefonu, tabletu ili kompjuteru. U daljem tekstu biće navedene neke od preporuka kako da društvene mreže i ostali sadržaj na internetu ne postanu opsesija.
1. Unapred odredite vreme koje ćete provesti na internetu
2. Isključite obaveštenja sa društvenih mreža- većina ljudi ulazi na društvene mreže kako bi odgovorili na pristiglu poruku, a zatim ostaju znatno duže prelistavajući različit sadržaj.
3. Isplanirajte slobodo vreme- svoje slobodno vreme organizujte tako da vam ne ,,pobegne” u prelistavanju internet sadržaja
4. Većinu vremena za druženje koristite za viđenje ,,licem u lice” sa prijateljima
Literatura:
Piščević, L. (2018.). Zavisnost od interneta: simptomi, uzroci, lečenje. Beograd: Samoobrazovanje.
Stojanović, M. (2017.). Beg u virtuelnu stvarnost .NoviSad: Mariniranje